\u2013 Stop, stop, stop… \u2013 o\u010dajno je vikao Lui\u0111i. \u2013 Bet du\u0161o, \u0161ta ti je danas? Ne mo\u017eemo ovako da snimamo! Treba nam zavodljiva Bet! \u017dene treba da po\u017eele da budu kao vi, a mu\u0161karci da po\u017eele da imaju takve kao vi! Ti mi danas \u0161tr\u010di\u0161. Uzmi du\u0161o pola sata pauze, pa nam se vrati u svom elementu, ina\u010de danas ni\u0161ta ne\u0107emo napraviti!<\/p>\n
Klimam umorno glavom. Svesna sam da danas nisam sva svoja. Umorna sam, \u0161minkerka je jedva uspela da sakrije moje tamne podo\u010dnjake. Sino\u0107 sam ponovo imala ko\u0161mare. Pro\u0161lost me je proganjala. Od nje sam mogla da pobegnem samo na sceni. Tu sam postajala neko drugi. Tu, dok kre\u0107e muzika, pretvarala bih se u mo\u0107nu Bet. Bet koja je bila hrabra, nedosti\u017ena, seksipilna. Bet koja se nikoga i ni\u010dega nije pla\u0161ila. Iza scene, stvarnost je bila daleko druga\u010dija. Pro\u0161la no\u0107 me je na to podsetila…<\/p>\n
O\u010dajna i na ivici suza krenula sam ka svojoj kamp prikolici, ali me na par metara od nje zaustavlja Maks.<\/p>\n
\u2013 Bet, stani! \u2013 duboko udahnem, prevrnem o\u010dima i okrenem se ka njemu, stavljaju\u0107i ruke na bokove.<\/p>\n
\u2013 Izvoli? \u2013 koliko god se trudila, ne mogu da budem ljubaznija.<\/p>\n
\u2013 Hmm… Jesam li ja, Bet, posle svega zaslu\u017eio da ba\u0161 toliko bude\u0161 neprijatna prema meni?<\/p>\n
\u010cuje li on sebe?! Nadobudna budala! Gde su mi o\u010di samo bile!?<\/p>\n
\u2013 Nisi li?<\/p>\n
\u2013 Nisam ja jedini krivac! Za to \u0161to se dogodilo kriva si i ti! Da si se pobrinula za sve moje potrebe, ne bih morao da tra\u017eim drugu.<\/p>\n
\u2013 Pa si na\u0161ao moju \u201enajbolju\u201d drugaricu? \u2013 pitam ga sklanjaju\u0107i njegove ruke sa sebe.<\/p>\n
\u2013 U redu srce, pogre\u0161io sam, ali to opet ne menja \u010dinjenicu da mi duguje\u0161 mnogo \u0161to sam te spasao \u017eivota koji si vodila.<\/p>\n
Za\u0161to mora to da mi radi?<\/p>\n
\u2013 Ne bih mogla da zaboravim ni da ho\u0107u, jer me stalno podse\u0107a\u0161 na to, Maks!<\/p>\n
Okrenem se besna, iznervirana, povre\u0111ena, iznemogla. Tako bih rado pobegla iz ovog kaveza u kom sam se na\u0161la. Snage mi ponestaje, a opet moram da se smirim, ne \u017eelim da potro\u0161im Lui\u0111ijevo strpljenje.<\/p>\n
Ulazim u svoju kamp prikolicu i sedam ispred ogledala. Ono me je kao i Maks podse\u0107alo ko sam zapravo ja. Mrzela sam ogledala, ali sada kao da sebe dodatno \u017eelim da mu\u010dim, namerno gledaju\u0107i svoj lik u njemu. Umorno sklapam o\u010di, pa naslonim glavu na ruke. Za\u010dujem otvaranje vrata i zaista nemam vi\u0161e snage, eksplodira\u0107u.<\/p>\n
\u2013 Maks, mo\u017ee\u0161 li me, MOLIM TE, ostaviti na miru? \u2013 pitam o\u010dajnim glasom.<\/p>\n
\u2013 Ja nisam Maks, ali ako smetam oti\u0107i \u0107u.<\/p>\n
Od tog dubokog glasa ponovo me podilaze \u017emarci. Naglo podi\u017eem glavu, a u ogledalu iza sebe, ugledam onog lepotana od prethodne ve\u010deri.<\/p>\n
\u2013 Dejvon? \u2013 izgovorim, pa se okrenem ka njemu.<\/p>\n
\u2013 Dobro je! Zapamtila si mi ime. Dakle nema posledica pada\u2013 usne su mu blago izvijene u nesiguran osmeh.<\/p>\n
Zapamtila? On je danas jo\u0161 jedan razlog zbog \u010dega sam rasejana.<\/p>\n
\u2013 Otkud ti ovde? \u2013 pitam iznena\u0111eno.<\/p>\n
\u2013 Sino\u0107 sam prona\u0161ao ovo \u2013 ka\u017ee mi pru\u017eaju\u0107i mi moj telefon.<\/p>\n
\u2013 Jutros je zvonio. Video sam adresu i vreme na ekranu, pa sam krenuo da te potra\u017eim.<\/p>\n
\u2013 Lepo od tebe, hvala.<\/p>\n
\u2013 Wow, o\u010dekivao sam malo vi\u0161e radosti! \u2013 gleda me za\u010du\u0111eno.<\/p>\n
\u2013 Nisam zavisnik od telefona. \u010cesto po\u017eelim da ga uop\u0161te i nemam.<\/p>\n
Opet se nasmejao.<\/p>\n
\u2013 \u010cudno, a ja se nadao nagradi po\u0161tenom nalaza\u010du.<\/p>\n
Trgla sam se! Trn razo\u010daranja probode me za trenutak. Nije valjda? Nije valjda da samo \u017eeli da izvu\u010de novac od mene?<\/p>\n
\u2013 \u017deli\u0161 novac? \u2013 naglas izgovaram svoje misli.<\/p>\n
\u2013 Novac?! \u2013 zapita me, pa krene glasno da se smeje, otkriv\u0161i mi najlep\u0161i osmeh koji sam ikada videla. Biserno beli zubi, lepo nanizani naspram njegovog tamnog tena, delovali su o\u010daravaju\u0107e.<\/p>\n
\u2013 Ne Betani, ne \u017eelim novac, ali bih voleo da iza\u0111e\u0161 sa mnom
na ve\u010deru. Zaslu\u017eio sam valjda.
Namejem se, pa mu hrabro pri\u0111em.
\u2013 Aaa, nisam li ja ta koja treba da tra\u017ei od\u0161tetu? Pretrpela sam
jak udarac zbog tebe, zar ne?
Bockam ga prstom u grudi, dok mu to govorim sva odva\u017ena,
ali kada se moje o\u010di susretnu sa njegovim, sva moja hrabrost
nestane. Na\u010din na koji se njegove \u010dvrste i \u0161iroke grudi podi\u017eu i
spu\u0161taju, teraju me da zadrhtim.
Betani, do\u0111i sebi, prekoravam samu sebe. Okrenem se brzo i
udaljim.<\/p>\n
\u2013 Hvala na pozivu Dejvon, ali vidi\u0161 li ovaj cirkus? Ja sam sa-
stavni deo njega i nemam slobodu kretanja. Stalno smo usredsre-
\u0111eni jedni na druge. Moje jedino slobodno vreme je dok spavam.<\/p>\n
Da ne pri\u010dam o novinarima, koji vrebaju sa svih strana i bi\u0107e\u0161
sre\u0107an ako te nisu uslikali kako ovde ulazi\u0161!
Ne odgovara mi, samo me posmatra onim svojim sanjivim
o\u010dima koje na mene deluju poput opijuma.<\/p>\n
\u2013 Jesi li ikada be\u017eala, Betani? \u2013 pita me, vragolasto se sme-
\u0161e\u0107i.<\/p>\n
\u2013 Be\u017eala? Na \u0161ta misli\u0161?
\u2013 Jesi li ikada be\u017eala, iskakala kroz prozor, krila se…?<\/p>\n
19<\/p>\n
\u2013 Je… jesam, nesigurno odgovaram.
\u2013 Onda se vidimo uskoro. Okrene se i iza\u0111e.
Be\u017eala?
Kada bi samo znao.<\/p>\n
Ne se\u0107am se da li sam ikada po\u017eelela lutku, kao i sve osta-
le devoj\u010dice. Ne se\u0107am se da li sam ikada \u017eelela slatki\u0161e, kao i<\/p>\n
sva ostala deca. Ne se\u0107am se da li sam ikada \u017eelela slatku roze
haljinicu, da zali\u010dim na princezu, ali… Da, se\u0107am se \u017eelje za
bekstvom. Se\u0107am se molbe u njenim suznim o\u010dima da odem, da
ne gledam taj prizor, da se spasem. I oti\u0161la sam, be\u017eala sam \u010ditav
svoj \u017eivot, dok na kraju nisam uletela Maksu u ruke, iz kojih vi\u0161e
ne mogu nikuda.<\/p>\n
Njena sudbina mi je zakucala na vrata tog dana kada sam nje-
ga srela, a da toga nisam bila ni svesna. Od tada se svakodnevno<\/p>\n
trudim da je izbegnem, iako znam da \u0107u na kraju pro\u0107i isto kao
ona.
Davno sam se zarekla da mi nijedan mu\u0161karac ne\u0107e pri\u0107i. Ne
bi ni Maks, da nisam upala u nevolju, \u017eele\u0107i da vratim jedinu
uspomenu koju sam imala na majku. Medaljon je jedino \u0161to mi
je od nje ostalo. U tom medaljonu nalazila se njena slika. Jedino
je tu lepa i nasmejana. Moje se\u0107anja na nju su poput izbledelih
snova, ali krv i modrice na njenom licu su duboko urezani u moj
um. Jo\u0161 uvek mogu da \u010dujem njene jecaje i tupe udarce. Jo\u0161 uvek
mogu da vidim suze koje su prale krv sa njenog lica, dok me je
sa molbom u o\u010dima gledala, \u017eele\u0107i da odem i ne gledam je takvu.
Od tih slika jeza prostruji mojim telom i bes ponovo proklju\u010da,
zbog nemo\u0107i da je spasem onda, zbog nemo\u0107i da i\u0161ta promenim
sada.
Pa opet, za\u0161to sam tako smirena pred ovim neznancem? Za\u0161to
mi razgovor sa njim prija? Za\u0161to sam \u017eeljna njegove blizine?
Moje misli o njemu prekine kucanje na vratima.
\u2013 Jesi li spremna? \u2013 vrata otvara Beka i vidim zabrinutost u
njenim o\u010dima.
Znala je za moje ko\u0161mare i jedina je pored Maksa znala istinu
o meni. Volela sam i Zitu i Tesu, nas \u010detiri bile smo kao sestre,<\/p>\n
20
ali im nikada nisam ispri\u010dala sve. Beki nisam ni morala. Dele\u0107i
\u010desto hotelsku sobu sa mnom, sklapala je slagalicu deo po deo,
dan po dan.<\/p>\n
\u2013 Jesam… \u2013 jo\u0161 uvek zami\u0161ljena, klimnem glavom. \u2013 Dola-
zim!<\/p>\n
Kre\u0107em za Bekom nazad do ekipe.
Kome\u0161anje koje se za\u010duje mojim dolaskom, natera Lui\u0111ija da
se okrene.
\u2013 Jesi li se pribrala, lepoto moja? \u2013 osmeh mu je na licu dok
me to pita, ali za sve ovo vreme dobro sam ga upoznala, da znam
da taj osmeh ima vi\u0161estruko zna\u010denje. Nije bilo dobro igrati se sa
njegovim strpljenjem, koga nikada nije bilo na pretek.
\u2013 Jesam, ali \u017eelim da mi u\u010dini\u0161 ne\u0161to… \u2013 poku\u0161avam da ga
\u0161armiram osmehom.
\u2013 Sve za tebe! \u2013 govori upitno podi\u017eu\u0107i obrvu.
\u2013 \u017delim da muziku poja\u010da\u0161 najglasnije \u0161to mo\u017ee\u0161!
Gleda me za\u010du\u0111en \u0161to to tra\u017eim.
\u2013 Ne znam smemo li, neko bi mogao da se pobuni \u2013 odgovara
mi pomalo nesiguran.<\/p>\n
\u2013 Ni\u0161ta \u0161to Maks ne mo\u017ee da sredi! Obe\u0107avam ti, ako to ura-
di\u0161, ima\u0107e\u0161 ovaj deo gotov za manje od pola sata!<\/p>\n
Gleda me pronicljivo jo\u0161 koji sekund, a onda se \u0161iroko nakezi
i uzme moju ruku u svoju.
\u2013 To je moja mala! Hajde brzo da te srede i vrati se ovamo!
\u0160minkerka i frizer su tr\u010dali oko mene i ubrzo bivam spremna.
Stajem na svoju poziciju i okre\u0107em se ka devojkama. Nasmejem
im se i klimnem glavom, daju\u0107i im do znanja da se njihova Bet<\/p>\n
vratila i da sada sledi ono na\u0161e. Ono zbog \u010dega su nas ljudi obo-
\u017eavali. Ona pozitivna energija koju smo prenosili na ljude.<\/p>\n
Muzika po\u010dinje. Glasna je, dovoljno glasna da nadja\u010da moje<\/p>\n
misli, moja se\u0107anja. Dovoljno glasna da zaboravim ko sam za-
pravo ja!<\/p>\n
21
Do kraja tog dana bila sam preumorna, ali san nije hteo na
o\u010di. Iz glave mi nije izlazio on i njegovo pitanje o be\u017eanju, o
obe\u0107anju da \u0107emo se uskoro videti. I\u0161\u010dekivanje me je ubijalo.<\/p>\n
* * *<\/p>\n
Dan za danom i pro\u0161la je cela nedelja od poslednjeg susreta sa
mojim neznancem. Prestala sam da se nadam da \u0107e se od nekud
opet pojaviti. Jedan deo mene je silno \u017eeleo da ga opet vidim,
a drugi me je te\u0161io da je tako bolje. Mogla bih da upadnem u
nevolju sa Maksom zbog njega. Zbog ne\u010deg \u0161to je nepotrebno,
zbog ne\u010deg \u0161to je nemogu\u0107e. Po\u010dela sam da se pitam da li sam ga
zaista upoznala, ili je to bila samo moja ma\u0161ta, moj san…
Ulaze\u0107i u sobu koju sam delila sa Bekom, nakon ve\u010dernjeg
treninga, na stolu sam zapazila korpu sa cve\u0107em. Miris jasmina,<\/p>\n
koji se \u0161irio sobom, bio je bo\u017eanstven. Dok sam se ja divila cve-
\u0107u, Beka je iza\u0161la iz kupatila.<\/p>\n
\u2013 Beka, ima\u0161 li ti to novog udvara\u010da?<\/p>\n
\u2013 Ha… Nisam ja te sre\u0107e. Meni na \u010delu pi\u0161e lepak za pacijen-
te, magnet za budale. Ne bi meni nijedan normalan poslao cve\u0107e.<\/p>\n
To je za tebe \u2013 govori mi gledaju\u0107i se u ogledalo.
\u2013 Za mene? \u2013 pitam iznena\u0111eno.
\u2013 Izgleda da je onaj kreten od Maksa po\u010deo da uzima \u010dasove
lepog pona\u0161anja, pa sad poku\u0161ava da te zavede finim manirima.
\u2013 Maks?! Ne mogu da verujem u to. To ne li\u010di na njega.<\/p>\n
\u2013 Ima\u0161 karticu, pogledaj. Pita te jesi li spremna za ne\u0161to, ne-
mam pojma \u0161ta. Ti valjda zna\u0161.<\/p>\n
Spremna? Nisam se sa Maksom ni\u0161ta dogovarala. Ali Dej-
von? Da li je to on?<\/p>\n
Brzo ska\u010dem da prona\u0111em karticu. Ruke mi se tresu od uzbu-
\u0111enja, a srce lupa neujedna\u010deno.<\/p>\n
Ve\u010deras… Spremna?
To je bilo sve \u0161to je pisalo na kartici.
\u2013 Bet, \u0161ta ti je?<\/p>\n
22
Podi\u017eem pogled ka zabrinutoj i zbunjenoj Beki, dok se ja
smejem kao luda.
\u2013 Beka, ovo nije od Maksa… Moram ne\u0161to da ti ispri\u010dam.
Treba\u0107e mi tvoja pomo\u0107.
\u2013 Moja pomo\u0107? Za \u0161ta?
\u2013 Moram ve\u010deras da pobegnem iz hotela na par sati.
Vidim zaprepa\u0161\u0107enost na njenom licu, pa brzo re\u0161im da je
umirim dok me ne odbije.
\u2013 Ne brini, molim te. Vrati\u0107u se, samo niko ne sme da zna!
\u2013 Bet… Nemoj napraviti neku glupost!
\u2013 Ne\u0107u, ne brini.
Kre\u0107em \u017eurno ka kupatilu.
\u2013 A da mi ispri\u010da\u0161, zaustavlja me Beka.
\u2013 \u010cim se vratim, du\u0161ice! \u2013 namignem joj i okrenem se \u017eure\u0107i
da se spremim.
Dok se tu\u0161iram, razmi\u0161ljam kako da se obu\u010dem. To nikada do
sada nije bio problem. Za\u0161to je uop\u0161te bitno? Vide\u0107u ga jo\u0161 samo
ve\u010deras.
Obi\u010dna bela majica bez rukava, farmerice, malo \u0161minke, malo
parfema. Ne \u017eelim da pomisli da sam se posebno spremala za<\/p>\n
njega. Sedim i \u010dekam, i nervozno vrtim karticu u rukama. Mo\u017e-
da ipak nije on poslao cve\u0107e? Ali ko bi drugi? Mo\u017eda ne\u0107e do\u0107i<\/p>\n
ve\u010deras…
Moje razmi\u0161\u010djanje prekida kucanje na vratima. Beka i ja se<\/p>\n
istog \u010dasa pogledasmo. Ona otvara vrata i iza nje ugledam zani-
mljivog mladi\u0107a u elegantnom odelu. Nije on… Preplavljuje me<\/p>\n
talas razo\u010daranja.
\u2013 Izzz… Izvolite? Moja Beka po\u010de da muca od pogleda na
ovu zgodnu grdosiju i meni bi sme\u0161no.<\/p>\n
\u2013 Treba mi gospo\u0111ica Foxx \u2013 re\u010de on i pogleda u mene. \u2013 Mo-
lio bih Vas da po\u0111ete sa mnom.<\/p>\n
\u2013 Gde? Ko ste Vi? \u2013 Beka je bila upla\u0161ena.<\/p>\n
23
Za trenutak ni meni ne be\u0161e svejedno, ali se lik nasmeje i<\/p>\n
namigne mi. To je bio znak. Ha, ipak je on! Srce mi je br\u017ee za-
kucalo.<\/p>\n
\u2013 Beka, se\u0107a\u0161 li se na\u0161eg razgovora danas? \u2013 pitam je prilaze\u0107i
im. \u2013 Ovo je to \u2013 uhvatim je za ramena i okrenem je ka sebi da
me pogleda. \u2013 Bi\u0107e sve u redu. Telefon je kod mene. Zovi ako
me bude trebalo \u2013 uzimam jaknu i izlazim iz sobe.
Vidim nesigurnost i strah u njenim o\u010dima, ali mi ne govori
ni\u0161ta.
\u2013 Ja sam Bo, \u0161alje me Dejvon. Odve\u0161\u0107u te do njega \u2013 obrati
mi mladi\u0107 se \u010dim je Beka zatvorila vrata za nama.
\u2013 Betani \u2013 pru\u017eam mu ruku.
\u2013 Moramo brzo do stepeni\u0161ta \u2013 pogura me, spu\u0161taju\u0107i svoju
veliku \u0161aku na moja le\u0111a.
\u2013 Nisam sigurna koliko je ovo sigurno \u2013 ka\u017eem mu, gledaju\u0107i
u kamere.<\/p>\n
\u2013 Ne brini! \u2013 nasmeja mi se. \u2013 Poprili\u010dno sam siguran da vi-
deo nadzor hotela ne\u0107e raditi narednih par sati.<\/p>\n
Na njegove re\u010di za\u010du\u0111eno ga pogledam. Sa kim to ja imam
posla?
U \u0161ta si se sad uvalila, Betani?
Bukvalno jurimo niz stepenice, dok adrenalin raste u mojim
venama.
Ne stajemo ni u prizemlju, ve\u0107 nastavljamo stepenicama koje
vode u hodnike ispod hotela. Ulazimo u neku prostoriju poput
magacina, polica je bilo sa svih strana. Gotovo udarim u Boova
le\u0111a kad naglo zastane i sa jedne od njih spusti kutiju.
\u2013 Ovo je za tebe! \u2013 iz kutije vadi crnu ko\u017enu jaknu i kacigu.
Ne verujem. Zadovoljno se nasmejem, jer su motori moja strast.
I sama sam nekad vozila jedan.
Uzimam stvari, dok mi on otvara vrata, a zatim izlazim na
polumra\u010dni parking.<\/p>\n
24
U jednom trenutku zastajem… Zaista vi\u0161e nisam sigurna \u0161ta<\/p>\n
radim. Ne poznajem ga, mo\u017eda je otmi\u010dar, mo\u017eda je neki mani-
jak. Kako sam glupa, za\u0161to tek sada razmi\u0161ljam o tome!<\/p>\n
Okrenem se upla\u0161eno ka vratima na koja sam malo\u010das iza\u0161la,
\u017eele\u0107i da se \u0161to pre vratim u hotelsku sobu na sigurno, ali istog
trena me neko sna\u017eno povla\u010di ka sebi stavljaju\u0107i mi ruku na usta.
\u2013 Ne pla\u0161i se lepotice, ja sam. Sa mnom si bezbedna, smiri se.
Umirim se nakon par sekundi, i on pomeri ruku. Okrenem se
ka njemu brzo, pa sav bes i strah iz mene ispare od pogleda na
njegove usne izvijene u osmeh.
Nisam odmah u stanju da progovorim, ali onda mi se vratio
dah.<\/p>\n
\u2013 Zna\u0161, beg po mojim standardima izgleda poprili\u010dno druga-
\u010dije. Iskakanje kroz prozor, spu\u0161tanje niz drvo… A ovo… Ovo<\/p>\n
pre li\u010di na otmicu!
Nasmeja se ja\u010de.
\u2013 Jesi li sama pristala da po\u0111e\u0161 sa Boom?
\u2013 Da.
\u2013 Da li sada pristaje\u0161 da krene\u0161 sa mnom na jedno mesto?<\/p>\n
Zastanem na trenutak da razmislim, ali moj mozak je na opa-
snoj pauzi.<\/p>\n
\u2013 Da… \u2013 odgovaram i dalje nesigurna u sve ovo.
\u2013 Onda sam ja sasvim sigurna da se ovo zove be\u017eanje, a ne
otmica. Hajde idemo!
Pru\u017ea mi ruku, a neka \u010dudna toplina prostruji mojim telom
onog \u010dasa kada nam se dlanovi spoje.<\/p>\n
Sti\u017eemo do ogromnog motora, crnog, u njegovom stilu. Mra\u010d-
no je i ne vidim o kom je modelu re\u010d, ali vidim dovoljno da znam<\/p>\n
da se radi o nekoj zverskoj ma\u0161ini, a zvuk koji se uskoro prolo-
mio ovim podzemnim parkingom me skroz uveri u to.<\/p>\n
Po\u0161to se smestio na motoru, Dejvon se okre\u0107e ka meni, pa
po\u010dne ispitiva\u010dki da me odmerava.<\/p>\n
25
\u2013 Ne pla\u0161i\u0161 se motora? \u2013 verujem da ga je zadovoljni osmeh
na mom licu iznenadio.
\u2013 Ako si o\u010dekivao da \u0107u te od straha grliti ja\u010de, zaboravi na to.
Mo\u017eda bih \u010dak mogla i da te provozam u povratku! \u2013 namignem
mu, pa zaja\u0161em motor.<\/p>\n
Ne \u010dujem njegov smeh, ali njegovo telo podrhtava dok se ru-
kama hvatam za njegov struk.<\/p>\n
Zverka se pokre\u0107e i meni ne preostaje ni\u0161ta drugo nego da
u\u017eivam u ovoj privremenoj slobodi, u ovoj ludoj vo\u017enji, u ovoj
ludosti, u blizini ovog zanimljivog mu\u0161karca.
Pokajem se \u0161to se nisam pretvarala da sam upla\u0161ena, da ja\u010de
mogu da se privijem uz njega.
Videv\u0161i da nas vozi van grada, moj strah se ponovo pojavi, a
nedavno izbledeli razum se ponovo vrati. U sebi molim Boga da
se nisam prevarila, da me ova nepromi\u0161ljenost ne ko\u0161ta \u017eivota.<\/p>\n
Dok o tome razmi\u0161ljam, on skre\u0107e sa glavnog puta, \u0161to do-
datno pospe\u0161i moje sumnje, i ne znam di\u0161em li jo\u0161 uvek. Uskoro<\/p>\n
se pred nama uka\u017ee prelep vidikovac i tu stajemo. Zvuk motora
nestaje i dok on skida svoju kacigu ja se i dalje ne mi\u010dem. Dalja
mogu\u0107a scenarija vrte mi se u glavi.
\u2013 Rekla si da se ne pla\u0161i\u0161? \u2013 trgnem se i brzo si\u0111em sa motora.
On ostavlja svoju kacigu na motoru, zatim mi prilazi, pa podi\u017ee
ruke da skine i moju kacigu.
\u2013 Hej malena, \u0161ta nije u redu?<\/p>\n
Nemogu\u0107e da gre\u0161im, njegov glas na mene deluje poput se-
dativa.<\/p>\n
\u2013 Samo sam zami\u0161ljena. Pristala sam na ovu ludost sa tobom,
a da ne znam ni ko si, ni \u0161ta si \u2013 govorim mu iskreno.
\u2013 Pla\u0161i\u0161 se da sam neki manijak?
\u2013 Nije isklju\u010deno. Ne znam ni\u0161ta o tebi!
Opet mi pokloni onaj njegov o\u010daravaju\u0107i osmeh.
\u2013 Ja sam Dejvon Blejk. Nikolas Blejk je moj otac. Ako ti to
ime ne\u0161to zna\u010di, ne znam da li prati\u0161 politi\u010dku scenu…?
\u2013 Ne ba\u0161…<\/p>\n
26<\/p>\n
\u2013 I nebitno je. Bitno je da ti garantujem da si sa mnom sigur-
na i da moji planovi sa tobom ne uklju\u010duju ni\u0161ta \u0161to ti ne bude\u0161<\/p>\n
\u017eelela.<\/p>\n
Dok mi to govori, lice mu je blizu mog, previ\u0161e blizu, a nje-
gov dlan je polo\u017een na moje lice dok palcem \u0161ara po mojoj ko\u017ei.<\/p>\n
Obrazi mi gore dok u glavi odzvanjaju njegove re\u010di. On ima
planove sa mnom. \u0160ta god to bilo, neizvodljivo je.
\u2013 Mo\u017eemo li da sednemo? \u2013 re\u0161im da prekinem taj zanosni
trenutak.
\u2013 Naravno.
Uzima me za ruku i vodi ka steni ispod koje se prostirao grad.<\/p>\n
Pejza\u017e je predivan. Sklapam o\u010di i duboko udahnem. U nared-
nim minutima ne progovaramo, gledamo ispred sebe i u\u017eivamo<\/p>\n
u prizoru.
\u2013 Ovo mesto je predivno. Tako mi prija ova ti\u0161ina! \u2013 okre\u0107em
se ka njemu. \u2013 Hvala ti… \u2013 to je sve \u0161to uspevam da izgovorim,
jer me na\u010din na koji me posmatra totalno zbunjuje.
\u2013 Razumem te. Be\u017eanje i izbegavanje novinara mi nije strano.
Odrastao sam vode\u0107i ra\u010duna o tome.
Oh… zaista se ose\u0107am glupavom. Ko god da je, o\u010digledno je
bitan, a ja nemam pojma o tome. Mal\u010dice sam i razo\u010darana. Sve
ovo nije organizovano za moje dobro, ve\u0107 pre svega, za njegovo.
\u2013 \u010cime se bavi\u0161, Dejvon?
\u2013 Trenutno poma\u017eem ocu u kampanji, a do pre mesec dana
bio sam marinac.
\u2013 Marinac?! To je stra\u0161no.
\u2013 Molim!? \u2013 iznena\u0111en, po\u010dinje da se smeje, gledaju\u0107i me sa
nevericom. \u2013 \u017dene obi\u010dno ka\u017eu da je to strava, seksi, kul, a ti…
da je to stra\u0161no?!
\u2013 Nije li? Mo\u017eda vi dobro, seksi, kul izgledate, ali to ne menja
\u010dinjenicu da pre\u017eivljavate i vidite stra\u0161ne stvari.<\/p>\n
Na to mi ni\u0161ta ne odgovara, samo me posmatra i od tog njego-
vog pogleda postajem pomalo nervozna.<\/p>\n
27
\u2013 Ti si zaista \u010dudna, Betani Foxx i moram da priznam da mi
se to sve vi\u0161e dopada.
Ponovo mi miluje lice. Ose\u0107am njegov vreo dah blizu svojih
usana, dok sklapam o\u010di u \u017eelji, ali i strahu od onoga \u0161to \u0107e se
upravo dogoditi.
Moj telefon se oglasi i kao oparena ska\u010dem da ga prona\u0111em.
Videv\u0161i Bekino, umesto Maksovo ime na ekranu, bi mi malo<\/p>\n
lak\u0161e, ali mi ruke i dalje podrhtavaju dok je moje telo skroz utr-
nulo od straha.<\/p>\n
\u2013 Molim Beka?! \u2013 uspem nekako da izgovorim.
\u2013 Bet, dolazi odmah! Maks te svuda tra\u017ei kao lud!
\u2013 Sti\u017eem! \u2013 govorim Beki, poku\u0161avaju\u0107i da delujem smireno.
Prekidam vezu, ali i dalje gledam u telefon. Neprijatno mi je
zbog onoga \u0161to je Bekin poziv prekinuo i zbog cele ove situacije.
\u2013 Mora\u0161 me vratiti odmah nazad \u2013 govorim mu, ne podi\u017eu\u0107i
pogled.
\u2013 Neki problem? \u2013 Pita me zabrinuto.<\/p>\n
\u2013 Da, moramo odmah da krenemo! \u2013 ne \u010dekam odgovor i kre-
\u0107em ka motoru.<\/p>\n
\u2013 Pogledaj me… \u2013 okre\u0107e me ka sebi. \u2013 O \u010demu se radi?
Mogu li da pomognem?
\u0160ta sad da mu ka\u017eem? Kako da mu objasnim?
\u2013 Pomo\u0107i\u0107e\u0161 mi samo ako bude\u0161 vozio dovoljno brzo nazad!
\u2013 uzimam kacigu, ali me njegovo naredno pitanje prese\u010de.
\u2013 Da li je Maks problem?
Istog trena mi vazduh biva izbijen iz grudi.
\u2013 Maks? Otkud ti zna\u0161 Maksa?<\/p>\n
Nervozno uzdahne, podi\u017eu\u0107i pogled ka nebu, rukom prolaze-
\u0107i kroz kosu.<\/p>\n
\u2013 One ve\u010deri, kada smo se sudarili, tada sam ga video \u2013 re\u010de i
meni bi lak\u0161e. \u2013 Ali… Poznajem ga odavno.
\u010cuv\u0161i to, glavu bespomo\u0107no spu\u0161tam u dlanove.<\/p>\n
28
\u2013 Kada si to planirao da mi ka\u017ee\u0161, ako si uop\u0161te planirao?
Jeste li se dogovorili? \u0160ta je bilo? Maksu je ponestalo razloga da<\/p>\n
me ucenjuje, pa je tebe na\u0161ao? \u2013 pitam besno dok me on zbunje-
no gleda.<\/p>\n
\u2013 Nije uop\u0161te tako kao \u0161to misli\u0161! To \u0161to sam \u017eeleo da te vi-
dim, nema veze sa Maksom, zapravo, on me se ne ti\u010de nimalo.<\/p>\n
\u2013 Da… Verujem ti! \u2013 odgovaram ironi\u010dno. \u2013 Molim te, odvezi
me nazad i to odmah! \u2013 vi\u010dem na njega, a zapravo sam besna na
samu sebe.
Gleda me zbunjeno, vidim da ho\u0107e jo\u0161 ne\u0161to da ka\u017ee, ali ja
sedam na motor daju\u0107i mu do znanja da je razgovor zavr\u0161en. Bez
re\u010di, pali motor.
Glupa\u010do!
Toliko sam ljuta da vi\u0161e ne \u017eelim ni da se pridr\u017eavam za njega
u toku vo\u017enje. Vidim da to \u010deka kako bi krenuli, ali ja i dalje
ruke dr\u017eim prekr\u0161tene na grudima, dok ih onda on sam ne uhvati
i sklopi oko sebe.
Sti\u017eemo do parka u blizini hotela. Vozio je br\u017ee nego kada
smo odlazili, ali meni je put bio mu\u010dno du\u017ei. Otpu\u0161tam ruke i
lupim ga po ramenu, obave\u0161tavaju\u0107i ga na taj na\u010din da \u017eelim da
stane. Ubrzo se zaustavlja.
\u2013 Ovde me ostavi! \u2013 krenem da silazim, ali me on uhvati za
ruku.
\u2013 \u017deli\u0161 li da idem sa tobom? \u2013 \u010dujem zabrinutost u njegovom
glasu.
\u2013 Ne, hvala. Ovo \u0107u re\u0161iti sama.
Silazim sa motora, ali me on opet povla\u010di ka sebi.
\u2013 \u017delim opet da te vidim! \u2013 govori mi zapovednim glasom.
On ne pita, on ne moli, on zahteva. Svakom drugom bih ve\u0107
odbrusila svoje, ali zbog njegovog tona po\u010dinjem \u010dudno da se
ose\u0107am.<\/p>\n
\u2013 Dejvon… \u2013 tu napravim kratku pauzu u izlaganju, jer zapra-
vo ne \u017eelim ovo da mu ka\u017eem. \u2013 Hvala ti za ovo ve\u010de, ali mi se<\/p>\n
ne\u0107emo vi\u0111ati vi\u0161e.<\/p>\n
29
Ne progovara, samo \u0107uti i ispitiva\u010dki me posmatra.
\u2013 Zbog Maksa? Da li si sa njim? \u2013 najzad upita.
Ako ka\u017eem \u201ejesam\u201d slaga\u0107u, ako ka\u017ee \u201enisam\u201d slaga\u0107u opet.
\u2013 Jesam! \u2013 re\u0161im ipak da mu to ka\u017eem. \u2013 Ja sam sa Maksom i
zato me nemoj tra\u017eiti ponovo. Molim te! \u2013 ostavljam mu jaknu i<\/p>\n
kacigu, pa kre\u0107em ka hotelu da se suo\u010dim sa \u201epobesnelim Mak-
som\u201d.<\/p>\n
Strahujem od onoga \u0161to \u0107e mi Maks re\u0107i, ali daleko vi\u0161e od
onoga \u0161to \u0107e Dejvon sada misliti o meni. Sa Maksom sam, a
be\u017eim sa njim. Umalo ga nisam i poljubila a imam nekoga kraj
sebe. Stidim se!
Pred vratima svoje sobe se prekrstim i pomolim Bogu da se
ono \u0161to sledi \u0161to pre zavr\u0161i.<\/p>\n
Ulazim unutra i prvo \u0161to vidim jesu Beka, Zita i Tesa pore\u0111a-
ne kao kifle u pekari, kako sede na krevetu, a zatim i Maksa koji<\/p>\n
svoje nervozno kora\u010danje po sobi prekida \u010dim me ugleda.
Iz o\u010diju mu sevaju varnice.
\u2013 Gde gori? \u2013 pitam namerno bezobrazno.
Pitam, a Maks se u dva brza koraka stvori kraj mene.
\u2013 Gde si, do\u0111avola, bila!? \u2013 unosi mi se u lice.
\u2013 Ne vi\u010di na mene, \u0161etala sam.
\u2013 Gde?
\u2013 U blizini hotela. Zar je bitno?
\u2013 Za\u0161to me nisi zvala?
\u2013 Treba li da te zovem i kada idem da pi\u0161kim, Maks?
Ne znam odakle mi samo ovoliko hrabrosti.
\u2013 Ne zajebavaj se sa mnom Bet!!! Za\u0161to se nisi javljala na
telefon?
\u2013 Zato. \u0160to. Sam. \u017delela. Malo. Mira! \u2013 nagla\u0161avam mu svaku
re\u010d dok vi\u010dem na njega. \u2013 Je li to dovoljno dobar razlog?
Ose\u0107am njegov dah razjarenog bika na svom licu. Gadim se
od njegove blizine, ali ne skre\u0107em pogled, ostajem pri svom.
Sada to shvata i on, pa se polako odmakne od mene.<\/p>\n
30
\u2013 Neka ti bude ovaj put… \u2013 re\u010de i udalji se par koraka.
Odahnem, a olak\u0161anje vidim i na licima mojih cura. Pro\u0111em
kraj Maksa, uputiv\u0161i se ka kupatilu, u nadi da \u0107e tako br\u017ee da
ode.
\u2013 Moja porodica i ja smo pozvani na veoma bitnu proslavu za
vikend. Ti ide\u0161 sa mnom.<\/p>\n
Ne znam koja je razlika izme\u0111u ovog zapovednja i onog Dej-
vonovog od malopre, ali rado bih mu sada glavu otkinula. Ipak<\/p>\n
se suzdr\u017eim. Samo \u017eelim da ode.
\u2013 Naravno Maks, po\u0161to si me tako lepo zamolio! \u2013 ka\u017eem
ironi\u010dno, pa nastavim dalje ni ne pogledav\u0161i ga.
\u010cujem ga kako odlazi i tada re\u0161im da iza\u0111em i suo\u010dim se sa<\/p>\n
milion pitanja koja me sada \u010dekaju od strane devojaka. I ne gre-
\u0161im.<\/p>\n
\u2013 Stvarno si nas upla\u0161ila, Bet! \u2013 prva re\u010de Beka.
\u2013 Ja sam mislila da si zaista pobegla… \u2013 nastavi Zita.
\u2013 A mene to ne bi ni za\u010dudilo. Ko od njega ne bi pobegao? Ne
znam za vas, ali \u010dim istekne ugovor, sa mnom je zavr\u0161io! \u2013 doda
Tesa.
Gledam ih pokisle i bi mi krivo.
\u2013 \u017dao mi je \u0161to ste izvukle deblji kraj zbog mene. Izvinite…
\u2013 govorim pokunjeno.
Sedam na krevet, zabacujem glavu unazad i zatvaram o\u010di.<\/p>\n
Tada opet ugledah njega. One divne, k\u00f4 no\u0107 crne o\u010di. Onaj pre-
krasni osmeh. One divne srcolike usne. Od tih slika osetim \u010dud-
ne vibracije u telu i automatski skupim noge.<\/p>\n
Neko sede pored mene.
\u2013 Gde si bila? \u2013 za\u010dujem Tesin glas.<\/p>\n
Otvaram o\u010di i vidim Beku koja samo \u0107uti i posmatra me, re-
\u0161ena da \u010duva tajnu, ako ne budem \u017eelela da je podelim sa Tesom<\/p>\n
i Zitom. Sem njih, ja nemam nikoga. Kome da se izjadam, kome
da ispri\u010dam, kome da se po\u017ealim?
\u2013 Beka, daj mi tvoj notebook \u2013 zatra\u017eim, ne odgovaraju\u0107i Tesi
na pitanje.<\/p>\n
31<\/p>\n
Posmatraju me, ne govore\u0107i ni\u0161ta, dok ja na pretra\u017eiva\u010du ku-
cam \u201eDejvon Blejk\u201d.<\/p>\n
Istog trena bi mi ponu\u0111eno pregr\u0161t linkova o njemu.
\u0160irim o\u010di u neverici.
\u2013 O… Moj… Bo\u017ee… \u2013 \u0161okirano izustim.
\u2013 \u0160ta se de\u0161ava, sve tri u isti glas pita\u0161e i stvori\u0161e se oko mene.
Gledaju u isto \u0161to i ja:
Sin potencijalnog senatora je pravi zavodnik, Biv\u0161i marinac
je najtra\u017eeniji ne\u017eenja, Neosvojivi crni lepotan…
\u2013 Zna\u0161 ga? \u2013 Upita me Zita eufori\u010dno.
\u2013 Znam… Bila sam sa njim do malopre… A da nisam ni znala
ko je on.<\/p>[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u2013 Stop, stop, stop… \u2013 o\u010dajno je vikao Lui\u0111i. \u2013 Bet du\u0161o, \u0161ta ti je danas? Ne mo\u017eemo ovako da snimamo! Treba nam zavodljiva Bet! \u017dene treba da po\u017eele da budu kao vi, a mu\u0161karci da po\u017eele da imaju takve kao vi! Ti mi danas \u0161tr\u010di\u0161. Uzmi du\u0161o pola sata pauze, pa nam se vrati […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"1080","_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[20,18,14,16,19,13,17,15],"class_list":["post-264","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-njen-zastitnik","tag-dejvon","tag-delfi","tag-njen","tag-njen-zastitnik","tag-presing","tag-talijata","tag-wattpad","tag-zastitnik"],"yoast_head":"\n